Autor: Dijana Dimitrovska
naslov : Kvalitet na kraju trijumfuje
Јасмина Вујић одлично зна како да човек преживи и надживи прљаве технлогије, затровану храну и фармацеутске подвале. Прва жена шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на једној од најцењенијих школа у Америци, на универзитету у Берклију, даје једноставне савете:
– Прво, немојте да верујете свему што пише на интернету. Колико је пре интернета било тешко пронаћи праве информације, толико је данас у мору информација и дезинформација којима нас обасипају дневно, још теже пронаћи праве информације. Ја пуно читам и настојим да ствари проверавам из више независних извора, пре него што донесем свој суд. Друго, користите што мање лекова сем кад су апсолутно неопходни, храните се здравом храном (коју сте по могућности сами произвели и одгајили), селите се из пренасељених и загађених градова на села и у чисту природу. Тако ћете најквалитетније живети.
о После 30 година живота у Америци, вратили сте се у Србију, на чист ваздух и здраву храну?
– Вратили бисмо се и раније да су се за то створили услови. Увек нам је била жеља да на селу у Србији гајимо наше шљиве, парадајз и паприку и разноразно зелено поврће на здрав, старински начин,без хемије. Мој муж се пензионисао пре неког времена и вратио у Србију. Купили смо имање у Шумадији, где производимо своју здраву храну, и где планирамо да мирно живимо окружени прелепим шумама и пропланцима, чистом и недирнутом природом и изворском водом.
о Како некоме ко је доста дуго живео у Америци изгледа живот у Србији данас?
– Живот у САД нимало не личи на холивудске филмове којима нас бомбардују. Има доста сличности, али има и разлика. Прво, то је правно уређена држава и закони се не мењају свакога дана као у Србији. Корупције са којом се грађани у Србији сусрећу свакодневно, нема на том нивоу. Никоме не треба да дате мито да би сте заказали преглед код лекара или основали свој бизнис. Наравно, корупција постоји иу САД, али је то на нивоу корпорација, вашингтонских политичара, војно – индустријског комплекса. Људи у САД веома пуно раде и немају времена преко недеље да седе по кафићима. С друге стране, немају сигурност на послу и могу лако да буду отпуштени.
O Да можете, шта бисте ви у Србији прво променили, унапредили или изнова градили?
– Прво, Србија би коначно требало да постане правна држава, са независним судством, и истим аршинима за све. Корупција која је захватила све поре живота, мора де буде искорењена. Морамо се вратити традиционалним вредностима и јакој породици. Веома ме погађа срозавање моралних и етичких врености, урушавање нашег образовног система, ужасни телевизијски програми без икакве вредности (Фарме, Парови, јефтине стране серије), цензура у медијима и распродаја свих добара странцима. Зауставила бих бруталну приватизацију, урушавање села, распродају наших њива и пашњака, наших шума и вода. Србија би требало да има свој национални програм развоја, независну спољну и унутрашњу политику.
o Да ли и просечан Американац, попут Србина, има пара тек да плати рачуне, да купи храну, нешто одеће? Чиме су они незадовољни?
– Углавном, бриге су исте. Већина Американаца је веома задужена (то је ипак потрошачко друштво где свако жели да има висок стандард), тако да живе од месеца до месеца. Јако су уплашени да не добију отказ на послу, јер би се сав њихов стандард срушио преко ноћи, тако да раде и по 12 сати дневно, па чак и преко викенда. Школовање је веома скупо, па већина студената мора да ради и по 20 до 30 сати недељно уз учење, да би платили трошкове студије. Већина родитеља нема довољно средстава да плати студије својој деци. Здравствена заштита је исто веома скупа, као и куће и станови.
O Да ли у Америци једете здраву храну?
– Да, веома се трудим се да једем здраву храну. У САД у већини продавница хране се налазе посебни одељци где се продаје ”органска храна”, тј. храна која није генетски модификована и у чијој производњи нису коришћени пестициди и хербициди, односно хормони и натибиотици. Произвођачи такве хране морају да буду сертификовани и врло често им долазе инспекције због провере квалитета. Нажалост, код нас у Србији то није случај. Некада смо имали изузетно квалитетну храну, и ја сам једва чекала да дођем у Србије преко лета да се наједем нашег парадајза, краставаца, јабука, шљива, малина,..Сада убијамо наше село и увозимо храну изузетно лошег квалитета. У Србији углавном једем оно што ми сами узгајимо на нашем имању. А то су : шљиве, јабуке, крушке, кајсије, трешње, вишње, ораси, грожђе, дуње, мушмуле. У башти имамо парадајз, паприке, кромпир, бели и црни лук, першун, шаргарепу, блитву …
O Да ли има наде за уништено српско село?
– У Србији је плодно земљиште јако јефтино и свако би могао да има парче земље, да гаји барем нешто од воћа и поврћа, да има коју кокшку, свињу, козу. Не могу да разумем младе људе који седе у великим градовима без посла и наде, а не желе да пробају да се врате на земљу и производе здраву храну. Ту је наравно и држава веома крива јер политиком цена и несхватљивим потписивањем Споразума о придруживању са ЕУ и безалтернативном отварању српског тржишта разним мултинационалним компанијама, уништила село, српску производњу хране, као и целокупну привреду. Наде има, али се мора напорно и мудро радити.
O Да ли умете да превазиђете неправду која вам је учињена?
-Тешко превазилазим неправде. Ја се обично шалим да се прави Срби препознају по томе што имају ген за неправду – то никако не могу да трпе. Борац сам за истину и у науци, и у образовању, као и у приватном и јавном животу.
O Да ли знате формулу како да човек буде срећан у свету у коме је главни стуб – етика, пољуљан?
– Нажалост, данас су све праве вредности занемарене и потиснуте, морал и етика су пали на ниске гране, а на површину је испливала корупција, лажне вредности, потрошачко друштво, богаћење по сваку цену, лажни идоли. Зато човек треба да се посвети својој породици. Нас је јака традиционална породица одржала кроз векове, и само уз своју породицу и праве пријатеље можемо да опстанемо у свету поремећених вредности. Само човек окружен својом породицом, децом и унуцима, као и правим пријатељима, може да тврди да је срећан.
O Да ли делите мишљење да се данас знање уопште не вреднује, већ да успех појединца зависи од добре воље неког шефа или шефића, веза и других сасвим јадних критеријума?
– У Србији се данас не цене знање, образовање, искуство, памет, поштење…Зато смо ту где смо, јер се деценијама водила негативна селекција, па су на површину испливавали они најнеобразованији, најнеморалнији, полтрони, корумпирани, жељни власти по сваку цену. У САД је управо супротно, на цени је знање, искуство, одговорности, дисциплина, и зато и успевају да доминирају у многим областима, укључујући науку, медицину, технологије.
o Да ли као научник верујете да постоји неки други паралелни свет, о чему се доста говори у оследње време. Или да смрт уопште не постоји?
– Ја сам велики заљубљеник у научну фантастику. Од малих ногу сам читала научно фантастичне књиге и гледала научно–фантастичне филмове. Идеја о паралелним световима је веома занимљива, али нема доказа за то, као ни за постојање других планета у свемиру сличних нашој Земљи, где постоји живот. Такође нема доказа ни да има ни да нема живота после смрти. Свако може да изабере да верује у једно или у друго. Ако погледамо да се наш организам састоји углавном од 4 хемијска елемента: кисеоника, водоника, угљеника и азота (уз мање количине осталих елемената као што је калцијум, гвожђе, калијум…), ти атоми и молекули ће наставити да постоје и после наше смрти и постаће део нечега другога.
о Да ли сматрате да је дух енергија?
– Немамо доказе за такву тврдњу.
о У шта ви верујете?
– Верујем у знање, науку, поштење, моралне и етичке вредности, породицу…
о Да ли верујете у уврежено мишљење да информације из света науке не служе за доборобит заједнице већ да од њих има користи само мали број, углавном, богатих људи?
– Не верујем у то. Наука служи цивилизацији. И свет науке је прилично велики, тамо ради велики број људи, и тешко да може нешто да се сакрије.
о Да ли верујете да квалитет заиста на крају победи?
– Да, у то дубоко верујем.
Dijana Dimitrovska
Велике одлуке
о Како се уопште доносе велике одлуке? Да ли у тим тренуцима треба слушати разум или срце?
– Разни људи велике одлуке доносе на разне начине. Код мене то иде релативно брзо, а засновано је наравно на претходном знању и искуству, али и срце, односно емоције имају свој велики удео. Без обзира коју и какву одлуку донесем, не враћам се у назад и не питам се да ли је можда могло овако или онако. Из сваког догађаја у прошлости (позитивног или негативног) настојим да извучем позитивне стране и да гледам у будућност.
Српски дух
O Да ли можете да замислите да једног дана српски дух буде потпуно уништен и деформисан?
– Не. Дух нације опстаје и преноси се са колена на колено. То не може да буде уништено док год ми верујемо у наше основне традиционалне врдности и то преносимо на нашу децу и унуке.
Povratna veza/Povratni ping