Da li kvantna fizika može da objasni nastanak života i ljudski um i gde prestaju granice onoga što znamo o kosmosu? Razgovor koji sam vodila sa Vlatkom Vedralom, redovnim profesorom na Univerzitetu u Oksfordu i Centru za kvantne tehnologije u Singapuru, za časopis Balkan City Magazine, daje odgovore na ova pitanja.
Čovek koji je u mikrosvetu video stvari koje prevazilaze maštu, ipak bi se nečemu iznenadio:
-Bio bih baš iznenađen, recimo, kada bi se ustanovilo da kvantna fizika ne može da objasni živa bića – kaže profesor Vlatko Vedral u razgovoru za časopis Balkan City Magazine. – Naravno, još više bi me iznenadilo ako nikakvi zakoni fizike ne bi mogli da objasne postanak života ili ljudski um. Isto tako bi me iznenadilo kada bi se pokazalo da nema nikakvog drugog života u vasioni.
Izazovi civilizavije u budućnosti
O Većina mladih ljudi zapravo ne zna ni šta da studira, ni čime da se bavi? Kako ste vi znali? Koji su to znakovi pored puta bili koji su vas usmeravali?
-Mislim da se to desilo negde u drugom razredu srednje škole. Imao sam neverovatnu sreću da mi je profesorka fizike bila jedna Bojana Nikić, koja nam je na prvom času pokazala kako da izvedemo zakon idealnog gasa u termodinamici iz Njutnovih zakona mehanike. Tad sam prvi put spoznao da je moguće povezati mikro i makro svetove u fizici. I to mi je bilo neverovatno. Pazite, činjenica da je sila jednaka masi puta ubrzanju (Njutnov drugi zakon) nas dovodi do zaključka da gasovi koji se nalaze na istom pritisku, u istoj zapremini i na istoj temperaturi se u stvari sastoje od istog broja čestica! Nikada to niko ne bi predpostavio da se nismo bavili fizikom. A i moja porodica je imala veliki uticaj na mene, način na koji sam odrastao i pažnja koja mi je bila posvećena (značaj toga sam mnogo kasnije razumeo).
O Koji su po vama najveći izazovi sa kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku?
-Opstanak na duže staze. Ima mnogo različitih konkretnih problema a možda su među najvećim energija, klima i ishrana stanovništva. Naravno, izbeći nuklearni rat se podrazumeva…a i bio-tehnološku katastrofu.
O Da li kao kvantni fizičar možete da iznesete (lično) mišljenje da li se čovek menja?
-Mislim da se ljudi menjaju kao što se i društva menjaju, ali se ne menjaju na molekularnom (genetskom) nivou (bar ne fundamentalno u poslednjih 100 hiljada godina). Ali će i do takvih promena kad-tad doći. Ja se nadam da će kvantna fizika da nam pomogne da povećamo ljudsku kreativnost i svest. Tad bi se prvi put desila stvarno fundamentalna promena a možda i neka nova rasa ljudi.
Gravitacija misterija koja traje
O Kakva je to potraga u kvantnoj fizici koja vodi naučnika napred i zbog koje mu srce kuca brže?
-Pitanje je da li je kvantna fizika univerzalna teorija koja može da se primeni na sve procese u kosmosu. Recimo, znamo da je gravitacija važna na nivou vasionskih objekata, kao što su planete i zvezde i galaksije, ali ne umemo da povežemo kvantnu fiziku sa gravitacijom. Da li tu negde postoje granice kvantne teorije?
O Šta vi lično, priželjkujute da otrkijete, šta vas najviše intrigira?
-Definitivno bi voleo da budem prvi koji pokazuje da je i gravitacija kvantna. To je verovatno najveće nerešeno pitanje u fizici danas.
O Da li se u kvantnoj fizici generalno svako naredno otkriće očekuje, ili se događa da se pojavi nešto apsolutno izenađujuće?
-Većina stvari se očekuje i često su više neka vrsta inženjerstva. Recimo, kvantni kompjuteri; mi još uvek nemamo odgovarajuću tehnologiju, ali je po meni to samo pitanje vremena. Dosta mojih kolega očekuje i da će kvantna fizika to da naruši kad-tad. Ima tu mnogo teorija na temu zašto i kako, i kada bi se to narušavanje desilo, a moguće je, onda se može desiti da će i eksperimenti koje upravo sada planiramo da nas iznenade. Što veće iznenađenje to je veće i otkriće (kao što nam i Šenonova teorija informacije sugeriše).
Zapad inovacije, Istok primena nauke
O Predajete na najastarijem univerzitetu na engleskom govornom području, da li diplome Oksforda lakše krče put nego diplome drugih koledža?
-Biti na Oksfordu je velika prednost. Studenti su odlični, a i mnogo je lakše dobiti finansije za istraživanje, specijalno od privatnika.
O Pošto predajete u Londonu i Singapuru, kakva je razlika u akademskom svetu Istoka i Zapada?
-Predavao sam u Londonu na Imperijali i u Singapuru tako da imam neke uvide u razlike. Čini mi se da je Zapad još uvek u prednosti što se tiče inovacija. Škole na zapadu su bolje jer vise potenciraju na originalnim idejama, fundamentalinim pitanjima i insistiraju na izazovnim eksperimentima…naravno. Istok mnogo više ulaže u nauku, ali meni to izgleda kao da, ipak, većinom ide u primene nauke, a ne u samu nauku. Singapurci su, recimo, odlični kada je u pitanju inženjerstvo, ali ne mogu da zamislim da će neki Singapurac dobiti Nobelovu nagradu u bliskoj budućnosti.
O Da li ste kao naučnik očekivali više od naučnih dostignuća koja danas kao civilizacija imamo?
-Da, i još uvek očekujem više. Najviše me razočarava činjenica da nam nauka još uvek nije omogućila da se samo bavimo isključivo kreativnim stvarima. Dakle, očekivao sam da će tehnologija da nas zameni u svim mehaničkim i rutinskim (dosadnim) poslovima, tako da bi mi mogli da se posvetimo nauci, umetnosti, i svim drugim delatnostima koje su ključne za život ljudima. Ali se to jos nije desilo…
Nauka traži odgovore
O Na koja životno važna pitanja mislite da nauka još nije odgovorila?
-Kako izlečiti razne bolesti i kako iskoristiti energiju na efikasniji način. Ali ima i mnogo drugih…
O Kao muzičaru, kako vam izgleda muzička scena danas?
-Ne svidja mi se. Uvek se žalim kako je muzika sedamdesetih bila mnogo bolja. Isto mislim da može da se kaže za filmove, arhikteturu i razne druge grane umetnosti. Čak je i filozofija bila bolja!
Priroda će se uvek obnavljati
O Da li čovek svojim delovanjem može da uništi prirodu?
-Pre će čovek sam sebe da uništi, i to je glavni problem. Planeta će preživeti, a priroda će se i obnoviti, ali je verovatnoća mala da se opet stvori ljudski rod. Čak je i pitanje da li bi neka druga bića naše inteligencije i svesti ikad opet evoluirala.
O Kad Englezu kažete Srbin, šta on pomisli?
-Pomisli: mora da si dobar u tenisu. Đoković je naš najbolji ambasador svih vremena.
o Krstarite morima, šta čovek nauči na pučini, kilometrima daleko od obale?
-Nauči dosta o samopouzdanju. I da su mu zvezde najbolji vodič kroz uzburkane vode i olujna vremena.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine, jun 2026.
